Ravna stopala (lat. pes planus) predstavljaju deformitet spuštanja svoda stopala i zauzimanje valgusnog položaja pri stajanju.
Opasnost od spuštanja svodova kod dece je naročito izražena u periodu od prve do druge godine života. Aktivnosti koje u tom periodu nose rizik spuštanja svodova su ustajanje, stajanje i početak hodanja. U predškolskom i školskom uzrastu, pubertetu, kada naglo rastu i dobijaju na telesnoj težini, postoji izražena mogućnost nastanka ovog deformiteta.
Tek posle treće godine dolazi do atrofije masnog jastučeta i do formiranja svoda na stopalu.
U ranom detinjstvu je normalno da deca imaju ravna stopala. Stopala i luk se formiraju u detinjstvu do treće godine, što podrazumeva da pojava ravnih stopala u ranom detinjstvu ne mora da znači da će čovek imati deformitet ravnih stopala tokom života.
Ravno stopalo može da bude urođeno i stečeno.
Urođeno se retko javlja i predstavlja vrlo ozbiljan deformitet, jer je posledica promenjenog položaja skočne kosti, koja zauzima vertikalan položaj.
Uzroci koji mogu dovesti do pojave ravnih stopala su nasledni, ali postoje i neki spoljašnji faktori. Od naslednih faktora, veoma je bitna genska predispozicija ljudi, a od spoljašnjih faktora mogu biti: slaba fizička aktivnost, loša ishrana, posebno gojaznost, raznorazna oboljenja na stopalima kao što su artritisi, zatim povrede nekih mišića, najčešće pri prelomu i neadekvatna obuća.
Uobičajeni znaci i simptomi ravnih tabana mogu biti:
- Bol u kuku
- Nepostojanje luka stopala
- Bol sa unutrašnje strane skočnog zgloba
- Bol u lumbalnom delu leđa
- Ukočenost u stopalima
- Bol u celom stopalu
- Bol u zadnjoj loži potkolena
- Bol u kolenu
- Nejednako habanje obuće sa unutrašnje strane
Lečenje i korekcija ravnih tabana
Metode lečenja ravnih stopala mogu biti:
- aktivne (upotreba vežbi kineziterapije),
- pasivne (upotreba ortopedskih cipela, uložaka i fizikalna terapija).
Kod pacijenata sa ravnim stopalima često se primenjuju metode kineziterapije, što podrazumeva razne vežbe koje uspešno aktiviraju tkiva mišića tetiva i ligamenata stopala.
Problemi koji mogu da nastupe kod pacijenata sa ravnim stopalima su bolovi u stopalima, potkolenicama, kolenima koji su difuzni i povećavaju se sa fizičkim aktivnostima, bolovi u leđima, kao i poremećena estetika.
Kod velikog broja pacijenata često je odsustvo bolova i funkcionalnih poremećaja, pa se potreba za lečenjem ravnih stopala dovodi u sumnju.
Kod dece sa ravnim tabanima preporučuje se da nose duboke cipele koje daju podršku skočnom zglobu pošto njihovi mišići u tom periodu nisu dovoljno razvijeni. Obuća treba da bude čvrsta i stabilna u zadnjem delu a savitljiva u prednjem delu i dovoljno komotna da omogući slobodu pokreta stopala. Ne treba im, ni u kom slučaju, obuvati cipele koje je nosilo neko drugo dete pošto su već oblikovane prema stopalu deteta koje ih je već nosilo. Svako stopalo je specifično i oblikuje cipelu na poseban način.